БЕЗПА́ЛЬКО, а, чол., розм. Безпала людина. — Чи то ж я безпалько, сам не скручу собі цигарки (Олесь Гончар, I, 1954, 269).
БЕЗПАЛЬКО
Тлумачення слова
БЕЗПА́ЛЬКО, а, чол., розм. Безпала людина. — Чи то ж я безпалько, сам не скручу собі цигарки (Олесь Гончар, I, 1954, 269).